LJUBAV NEMA GRANICE! Nevjerovatnu priču donose Hrvatica Ana i Srbin Ranko koji je bio na ratištu a poslije ju oženio…

Uncategorized

Rankov je otac stradao 1994. godine, kada je traktorom na njivi naleteo na minu. Ana je Hrvatica koja je 1991. godine sa porodicom izbegla iz Bosne
Tog je dana, Ana u naručje uzela bebu, četvorogodišnje dete povela za ruku, sela u deverovu traktorsku prikolicu i krenula put Srbije. Iz sela Gornja Bačuga sa područja Banije, država Hrvatska. Ranko je bio na ratištu. Gonjeni “Olujom”, sreli su se usput i porodično stigli u Kragujevac, tačnije selo Vlakča.

 

Zamolio bih vas da nas zapratite na instagramu klikom na link ispod, mnogo bi nam značilo i HVALA OD SRCA:

https://www.instagram.com/official.bih.srb.hr.cg/

 

 

Početni kapital bio im je nešto dečijih krpica i 20 maraka. Danas imaju svoje domaćinstvo, kuću i traktor, sve kupljeno od nadničenja. Obrađuju šest hektara tuđe zemlje, mahom ručno. I imaju najbolji kukuruz, pasulj i jaganjce.

– Nikada nismo živeli u kolektivnom centru. Godinu dana stanovali smo sa ćerkicom od četiri godine i bebom od osam meseci u kafani na brdu Svetinja, gde sam radio. Nadničio sam svuda u okolini po ceo dan. Ana je odeću prala napolju, i kada su joj se šake ledile na mrazu. Onda nas je primila žena u Vlakči i tu smo bili tri godine. Narod nam je donosio mleko za decu, hranu, sudove za kuvanje, mnogi su pomagali. Nakon četiri godine nadničenja uspeo sam da skupim 4.000 maraka i kupim imanje, kućicu pred rušenjem obraslu u šiblje na 31 aru zemlje. Sve što imam od nadnice sam kupio- priča Ranko.

A onda su Ranko i Ana počeli gradnju nove kuće. Odškolovali su dve ćerke, Sanju i Nikolinu. Stariju su udali, mlađa još traži posao. Žive sa bakom Sofijom, Rankovom majkom. U kući Đakovića oseća se ljubav i porodična sloga, ono što je ove ljude držalo na okupu kada se sve oko njih raspadalo.

– Ostavio sam u Hrvatskoj posao, imanje, stoku, kuću, zemlju. Sve nam je upaljeno i zaraslo u korov. Danas ne osećam potrebu tamo da se vratim, ovde su moja deca, moje komšije, ovde mi je “prijatelj”- ćerkin svekar, neki valjani ljudi. Ipak, na svaku godišnjicu “Oluje” stomak mi se “obrće” od sećanja. Tada se trgnem, treba sadevati seno, nahraniti jagnjad ili jednostavno zamiriše hleb koji je Ana umesila, kao i svakoga dana- kaže Ranko.

Đakovići uzgajaju kukuruz, pasulj, deteljinu, imaju livade. Ništa nije njihovo, sve pod zakup. To im ne smeta da imaju najbolji kukuruz, možda jer ga kao malo ko ne prskaju, nego okopavaju protiv korova. Samo tako Ana može u kukuruzu posejati pasulj, da bi uštedela na prostoru. Ali takav pasulj lako nalazi kupca, pa oni stižu i iz okolnih gradova, ne mora Ana na pijac. Zakupljuju Đakovići i livade, jer seno koriste da hrane 40 ovaca i jagnjadi. I opet svu jagnjad lako prodaju, pročulo se da im je seno kvalitetno jer ga ručno rade, nema u njemu prašine niti bilo kakvog otpada od njive. Ali, to košta kičme. Treba sadenuti 11 stogova sena.

– Jeste to kvalitetno, ali je teško, ne znam da li iko više ovo radi ručno. U ovom kraju samo mi denemo seno uz kolac. Za sada nemamo za balirku, a da platimo baliranje koštalo bi kao cela zarada od jagnjadi. Zbog toga sve na snagu moramo. Nas dvoje uvek idemo zajedno. Teško mi je kao žena to da radim, kičma me sve više boli, treba mnogo snage. Na livadi, on baca meni, ja na prikolici sadevam, a onda denemo kod kuće- objašnjava Ana.

– Ona kad zdene seno, to izgleda kao torta- ponosno kaže Ranko između dva zalogaja Anine rajske pite sa jabukama.

Ona se smeška nad stolom punim svinjskog, pilećeg i zečijeg mesa, domaćeg paradajza i krastavaca, umešenog hleba. A sve spremljeno zbog novinara u poseti, kao da je slava. Ne može se kod Đakovića drugači

Rankov je otac stradao 1994. godine, kada je traktorom na njivi naleteo na minu. Ana je Hrvatica koja je 1991. godine sa porodicom izbegla iz Bosne. Venčali su se i dobili decu, pa zajedno postali žrtve “Oluje”. Mada, teško je ove ljude nazvati žrtvama. Ranko i danas nadniči, radi iznajmljenu zemlju i čuva svoju stoku, bere pečurke, peče drugima rakiju, zna da zida sebi i drugima. Ana ima baštu, zajedno sa mužem je u njivi, kada nije tamo radi pod nadnicu u hladnjači. Uz baku Sofiju očuvali su dve ćerke i odškolovali ih. Od nadničenja zaradili imanje.

Žrtve su postale pobednici!

Telegraf.rs

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.