SRBIN POKAZAO PUT POMIRENJA SA BOŠNJACIMA: Izvinjenje za zlo i podsjećanje na dobra djela s druge strane su primjer koji bi svi trebali slijediti

Uncategorized

Poruka Srbina koja otvara vrata normalnim odnosima kakvi bi trebali da budu na Balkanu. Svako treba da ponese svoje breme odgovornosti. Ne treba čekati da drugi izgovoire riječi pomirenja, jer onda do njega nikada ne bi došlo

Bošnjaci,

ja kao Srbin, imao bih da vam kažem nešto, što mediji vešto spinuju i ne daju nam da znamo istinu a po prirodi smo pomalo lenji i vi i mi, kad je u pitanju samostalno istraživanje.

Stalno nam serviraju priče o tome kakvo smo zlo mi radili vama, vi nama, ali vrlo retko, skoro nikako da vidimo kakvog dobra smo jedni drugima činili.

–da je efendija Čaušević stao u odbranu Srba nakon sarajevskog atentata, 1914. godine, zbog čega se vršio teror nad srpskim narodom, od strane Zemaljske vlade.

-da ste 1915. godine, zajedno sa nama Srbima i drugim narodima, do poslednje kapi krvi branili Beograd u Prvom svetskom ratu od Austrougarske. Posebno hvala Šemsudinu Midoviću.

–da ste u Drugom svetskom ratu potpisivali Muslimanske rezolucije, kojim ste apelovali ustaškom režimu da se ne ubijaju Srbi, jer u tom slučaju ste i sami bili spremni da se date u odmazdu, kako bi zaštitili srpski narod a pri tom rizikujući i sopstvene živote. Srbi su zaboravili da ste te rezolucije potpisivali u Banjaluci, Sarajevu, Bijeljini, Prijedoru, Tuzli, Mostaru, Zenici… Ujedno, veliko hvala efendiji Šefketu Kurtu i drugim muslimanskim velikanima.

–da ste u Jugoslaviji bili vredan i pošten narod, koji je radio i gradio Beograd i ostatak Srbije.

 

–da ste u znak našeg prijateljstva poklonili Sebilj česmu (ispod Skadarlije) Beogradu, 1989. godine, jer u to vreme je bila posebna emocija između Sarajeva i Beograda. Rado smo bili viđeni gosti sa obe strane. Znam, i danas smo, ali…

–da ste u proteklom ratu, spasili dosta našeg naroda. U to ime, hvala Amiru Reki, Refiku Višći, Aliji Ćosiću, Suadu Mehanoviću, Memi Šetkiću, Arifu Ahmetaševiću, Seni Karamehić, dr. Mustafi Pintolu, Admiru Buljubašiću, i mnogim drugim časnim vojnicima, Bošnjacima, koji su doprineli spašavanju moga, srpskog naroda.

Sve što navedoh, lako je proverljivo, da ne bi neko rekao da spinujem i slično tome.

I da, znam da će sada moji Srbi uložiti mi prigovor “pa, ima i naših koji su slična dela činili, šta je s njih?” Da, to je apsolutno tačno, ali toga treba da se sete Bošnjaci i neka istraže, kao što sam i ja istraživao. Neka časni Bošnjaci istraže i drugi (pozitivniji) deo naših odnosa, pa se možda neko i od njih javi sa sličnom porukom. Uostalom, ja sam vernik, hrišćanin, trudim se raditi dobra dela i biti što objektivniji.

U ime svih časnih i poštenih Srba, izvinite Bošnjaci za sve što se ružno, kroz istoriju, dešavalo vama a da je sa naše strane. Izvinite za svaki bol, patnju, gubitak, za svaku suzu koja je kanula niz vaša poštena i nevina lica a da je učinjeno od nekog srpskog izroda. Nadam se da će oni časni Bošnjaci ovo znati da cene i da će neko od istih da se seti i istraži naša dobra dela. Nadam se da će se pošteni Bošnjaci setiti i srpskih žrtava i dobrih dela od strane Srba. Ako ne, nema veze jer ovo je moja poruka iz srca i duše, jer želim da gradimo zajedničku budućnost.

Živeli.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.